Тачније, тренутно видим делић неба на страни одакле Сунце треба управо да изађе. Чекам. Ишчекујући Излазак, од свих силних густих тамних облака који су прекрили тачно тај део неба где Сунце управо сада излази, ја видим делић, микронски делић плаветног неба и смислио сам да ћу чекати Сунце да видим макар у тренутку када буде дошло до тог малог али веома чистог дела где видим, заиста видим небо. Облаке не сматрам небом. Они су заправо ту управо да би нам блокирали поглед и јасноћу. Са одређеним разлогом. У то сада нећу улазити. Превише сам радостан због Изласка Сунца, и осећам Га иако Га још увек не видим, тачније угледао сам у трену делић Јасног Сунца.
Али се зато избистрило небо изнад моје главе тако да ће и данас бити леп и Сунчан дан. Поглед и пажња уз ишчекивање тачног и јасног „циља“. Заиста се веома брзо тај циљ и појави испред мојих очију. Све ово сам до сада радио несвесно. Малопре сам по први пут освестио шта заиста чиним. И одмах ми се оСтварило све. У тренутку.
Волео бих када бих могао да вам опишем осећај који тренутно имам. Ноге су ми скоро одузете, титраји у грудима, трепере и осмех ми не силази са лица. А све то „само“ зато што чекам Сунце да се појави. И оно се заиста појављује. УПРАВО сада изнад тог појаса густих тамних облака који су у међувремену постали скоро поДпуно невидљиви, тачније, ја их не видим, гледајући у Сунце изнад њих. Мало по мало, Сунце побеђује. На секунд, на трен, показујући ми се таман толико да ми се осмех још више „развуче“ по лицу.
За мене је ово победа свести. Не знам колико успевам речима да појасним оно што осећам и видим. Не знам колико је било коме ово уопште интересантно и важно. Мени је веома важно и сјајан је осећај.
Здравља Светлим Мислима Нашим!
Свако(м) добро!!!
Данило
Vidim nebo
Tačnije, trenutno vidim delić neba na strani odakle Sunce treba upravo da izađe. Čekam. Iščekujući Izlazak, od svih silnih gustih tamnih oblaka koji su prekrili tačno taj deo neba gde Sunce upravo sada izlazi, ja vidim delić, mikronski delić plavetnog neba i smislio sam da ću čekati Sunce da vidim makar u trenutku kada bude došlo do tog malog ali veoma čistog dela gde vidim, zaista vidim nebo. Oblake ne smatram nebom. Oni su zapravo tu upravo da bi nam blokirali pogled i jasnoću. Sa određenim razlogom. U to sada neću ulaziti. Previše sam radostan zbog Izlaska Sunca, i osećam Ga iako Ga još uvek ne vidim, tačnije ugledao sam u trenu delić Jasnog Sunca.
Ali se zato izbistrilo nebo iznad moje glave tako da će i danas biti lep i Sunčan dan. Pogled i pažnja uz iščekivanje tačnog i jasnog „cilja“. Zaista se veoma brzo taj cilj i pojavi ispred mojih očiju. Sve ovo sam do sada radio nesvesno. Malopre sam po prvi put osvestio šta zaista činim. I odmah mi se oStvarilo sve. U trenutku.
Voleo bih kada bih mogao da vam opišem osećaj koji trenutno imam. Noge su mi skoro oduzete, titraji u grudima, trepere i osmeh mi ne silazi sa lica. A sve to „samo“ zato što čekam Sunce da se pojavi. I ono se zaista pojavljuje. UPRAVO sada iznad tog pojasa gustih tamnih oblaka koji su u međuvremenu postali skoro poDpuno nevidljivi, tačnije, ja ih ne vidim, gledajući u Sunce iznad njih. Malo po malo, Sunce pobeđuje. Na sekund, na tren, pokazujući mi se taman toliko da mi se osmeh još više „razvuče“ po licu.
Za mene je ovo pobeda svesti. Ne znam koliko uspevam rečima da pojasnim ono što osećam i vidim. Ne znam koliko je bilo kome ovo uopšte interesantno i važno. Meni je veoma važno i sjajan je osećaj.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!
Svako(m) dobro!!!
Danilo