ПРВО
Сваки човек на Земљи, ради обезбеђења ваљане хране за свој организам, мора да има властито имање, сопствено пространство.
ДРУГО
У сопственом пространству човек треба да, пожељно је сопственом руком, посади растиње које доноси плодове. Оно биље, које ће му, како он сматра, бити укусно и корисно.
Уколико, на пример, човек унапред зна да му се не допада црвена рибизла, онда је не треба садити у великој количини.
Све у свему, на имању би требало да буде посађено не мање од триста вишегодишњих биљака.
(О начинима садње прочитајте у првој књизи када је Анастасија причала о викендашима).
Разуме се, слично се не може остварити за једну годину, већ, рецимо за две, три. Али то је потпуно могуће, а деца ће, чињеница је, добити идеални извор хране.
ТРЕЋЕ
Човек треба свако јутро, пробудивши се, да прошета по територији свог завичајног имања и, ако осети жељу, поједе дозревши у датом тренутку плод, бобичасто зрно или травку.
Чинити то треба искључиво из жеље, а не по препоруци некаквог дијететичара, макар имао и звање академика.
Ваш организам, упознавши се са свим вредностима укуса онога што расте на вашем имању, сам ће саставити за вас идеалну дијету, по својствима, количини и времену узимања хране. Излазити на своје имање треба не само изјутра, или у неким строго одређеном времену за узимање хране, већ онда када осетите жељу да поједете.
У савременим условима многи не могу непрекидно да бораве на имању, чак иако га имају. Пожељно је одлазити на њега барем једном недељно. У случају побољевања, пре него што се узму лекови, најбоље је просто отићи на неколико дана на своје завичајно имање, поборавити тамо. Уколико сте већ уобличили властито пространство, ако ваш организам располаже информацијом о успевајућем у том пределу биљу, он ће са апсолутном тачношћу сам моћи да одабере нужно за оздрављење човеково.
По тврдњи Анастасијиној, не постоји болест људског тела коју не би узмогло да победи пространство Љубави, вама створено. Свакако, овде се има у виду не простор градског стана, већ имање, створено вама, по праисконским начелима, изложеним Анастасијом.
ЧЕТВРТО
Ваше имање треба да се налази у еколошки чистој зони. Њега морају да окружују имања истомишљеника по питању саздавања завичајних рајских оаза.
Животворни полен са вашег имања однеће лахор суседима, али ће и од њих вама, други ветрић донети животворни ваздух.“
Цитат из књиге седме, „Енергија живота“, стране 66-67,
Све ово је разлог што се трудим да се окупимо ми, сличноразмишљајући, инспирисани речима Анастасијиним, који желимо да спроведемо у стварност наше Насеље Завичајних Имања.
Ако има још спремних на делање, јавите ми се мејлом на:
hektarzemlje@gmail.com
Чекамо вас још мало, и почиње стварање…
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
EVO REŠENJA
PRVO
Svaki čovek na Zemlji, radi obezbeđenja valjane hrane za svoj organizam, mora da ima vlastito imanje, sopstveno prostranstvo.
DRUGO
U sopstvenom prostranstvu čovek treba da, poželjno je sopstvenom rukom, posadi rastinje koje donosi plodove. Ono bilje, koje će mu, kako on smatra, biti ukusno i korisno.
Ukoliko, na primer, čovek unapred zna da mu se ne dopada crvena ribizla, onda je ne treba saditi u velikoj količini.
Sve u svemu, na imanju bi trebalo da bude posađeno ne manje od trista višegodišnjih biljaka.
(O načinima sadnje pročitajte u prvoj knjizi kada je Anastasija pričala o vikendašima).
Razume se, slično se ne može ostvariti za jednu godinu, već, recimo za dve, tri. Ali to je potpuno moguće, a deca će, činjenica je, dobiti idealni izvor hrane.
TREĆE
Čovek treba svako jutro, probudivši se, da prošeta po teritoriji svog zavičajnog imanja i, ako oseti želju, pojede dozrevši u datom trenutku plod, bobičasto zrno ili travku.
Činiti to treba isključivo iz želje, a ne po preporuci nekakvog dijetetičara, makar imao i zvanje akademika.
Vaš organizam, upoznavši se sa svim vrednostima ukusa onoga što raste na vašem imanju, sam će sastaviti za vas idealnu dijetu, po svojstvima, količini i vremenu uzimanja hrane. Izlaziti na svoje imanje treba ne samo izjutra, ili u nekim strogo određenom vremenu za uzimanje hrane, već onda kada osetite želju da pojedete.
U savremenim uslovima mnogi ne mogu neprekidno da borave na imanju, čak iako ga imaju. Poželjno je odlaziti na njega barem jednom nedeljno. U slučaju poboljevanja, pre nego što se uzmu lekovi, najbolje je prosto otići na nekoliko dana na svoje zavičajno imanje, poboraviti tamo. Ukoliko ste već uobličili vlastito prostranstvo, ako vaš organizam raspolaže informacijom o uspevajućem u tom predelu bilju, on će sa apsolutnom tačnošću sam moći da odabere nužno za ozdravljenje čovekovo.
Po tvrdnji Anastasijinoj, ne postoji bolest ljudskog tela koju ne bi uzmoglo da pobedi prostranstvo Ljubavi, vama stvoreno. Svakako, ovde se ima u vidu ne prostor gradskog stana, već imanje, stvoreno vama, po praiskonskim načelima, izloženim Anastasijom.
ČETVRTO
Vaše imanje treba da se nalazi u ekološki čistoj zoni. Njega moraju da okružuju imanja istomišljenika po pitanju sazdavanja zavičajnih rajskih oaza.
Životvorni polen sa vašeg imanja odneće lahor susedima, ali će i od njih vama, drugi vetrić doneti životvorni vazduh.“
Citat iz knjige sedme, „Energija života“, strane 66-67,
Sve ovo je razlog što se trudim da se okupimo mi, sličnorazmišljajući, inspirisani rečima Anastasijinim, koji želimo da sprovedemo u stvarnost naše Naselje Zavičajnih Imanja.
Ako ima još spremnih na delanje, javite mi se mejlom na:
hektarzemlje@gmail.com
Čekamo vas još malo, i počinje stvaranje…
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje