Нечији корак је седам миља дуг, нечији је, пак, споља посматрано, као мрављи. Међутим, свако од нас нека чини колико и како може. Важно је да деламо. Важно је да знамо да никада није нити касно, нити је нечији корак битнији иако је дужи.
Нити је неки други корак мање важан зато што је краћи. Нечији корак наизглед јесте корак у страну. Но, то се чини тако само нама који имамо поглед из наше, „жабље“ перспективе.
Са највишег нивоа посматрано, то је заиста корак ка остварењу највеће добробити за свеукупан живот.
Само тај „мали детаљ“ који стално испуштамо из сопствених „жеља“ које пожелимо да нам се догоде…
Дакле, када „пожелимо“ нешто, кажимо овако након те „жеље“:
„уколико је то за највећу добробит моју и највећу добробит свеукупног живота“
(Мудрост о којој сам дознао из књиге: „Тихи зов Аустралије“, ауторке Марло Морган, а које се само „надовезују, преклапају и надопуњују“ са свим оним о чему сам сазнао из књига о Анастасији о којима стално говорим и које су мене „пробудиле!“
Бићу слободан да овде додам коментар мог пријатеља који ми је и препоручио да прочитам ову књигу:
„Абориџини су ме одушевили, поготово подударност њихове приче са Анастасијином. Истина је једна и једина!“
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
SVAKO KORAKOM KOJIM MOŽE
Nečiji korak je sedam milja dug, nečiji je, pak, spolja posmatrano, kao mravlji. Međutim, svako od nas neka čini koliko i kako može. Važno je da delamo. Važno je da znamo da nikada nije niti kasno, niti je nečiji korak bitniji iako je duži.
Niti je neki drugi korak manje važan zato što je kraći. Nečiji korak naizgled jeste korak u stranu. No, to se čini tako samo nama koji imamo pogled iz naše, „žablje“ perspektive.
Sa najvišeg nivoa posmatrano, to je zaista korak ka ostvarenju najveće dobrobiti za sveukupan život.
Samo taj „mali detalj“ koji stalno ispuštamo iz sopstvenih „želja“ koje poželimo da nam se dogode…
Dakle, kada „poželimo“ nešto, kažimo ovako nakon te „želje“:
„ukoliko je to za najveću dobrobit moju i najveću dobrobit sveukupnog života“
(Mudrost o kojoj sam doznao iz knjige: „Tihi zov Australije“, autorke Marlo Morgan, a koje se samo „nadovezuju, preklapaju i nadopunjuju“ sa svim onim o čemu sam saznao iz knjiga o Anastasiji o kojima stalno govorim i koje su mene „probudile!“
Biću slobodan da ovde dodam komentar mog prijatelja koji mi je i preporučio da pročitam ovu knjigu:
„Aboridžini su me oduševili, pogotovo podudarnost njihove priče sa Anastasijinom. Istina je jedna i jedina!“
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje
hvala na ohrabrenju.. moj korak mi se čini mravlji..jedino um prede viziju..
molim malo više konkretnih linkova s primjerima takvih anastazijinih zajednica u svetu
Za primere ćete se potruditi sami ima ih jako mnogo na sajtu vladimira megrea