Пијуцкам винце и … славим …
Питате ли шта?
Лила је киша читаву ноћ, грмело и севало, а ујутру у 6h још увек…
Неки нисмо баш најбоље ни спавали, а у 6:25h је био покрет, обзиром да је требало и да повезем Зоју која је на супротном крају града, плус своју секу, плус пријатељицу, па да стигнем на зборно место број 1 на путу ка догађају…
Неки нису мислили да ће се догађај догодити из разлога временских неповољности, али…
Ми нисмо мислили, ми смо се на зборном месту број један нашли петнаестак минута пре..а ту су нас већ сачекала пренасмејана лица непознатих познатих предивних комшиница у најави, које су биле и пре нас већ на зборном месту.
Спремни, насмејани, радосни, а киша пада…нека пада…она чисти…нека чисти…има шта или кога.
А онда одједаред из наших кола излазимо нас петоро, и грлимо се и љубимо а при том упознајемо и препознајемо…
Не постоји начин да вам тај моменат препричам ни слику да појасним, то је једноставно то…
А онда уз шкрипу кочница одједном још два аутомобила стају, они су журили да стигну на време…замало да нас не примете чекајуће на видном договореном месту, јер журе да стигну на догађај…
Видели су, стали, придружили се насмејаним лицима, и заједно сачекали, у колима неки због зимоће, договорено време које је у 7:30h изтекло…
Пошли смо напред према зборном месту број два које је било пар десетина метара пре куће наших домаћих…нисмо се задржали јер било је таман време да се крене да се стигне на време јер време је…
А када смо стигли домаћи су били на пијаци, ал ми смо домаћи на домаћем и почело је да се настави почетак који је почео кад смо се састали…
Не могу вам описивати ни препричивати како је било, то ће други…описивати, препричавати, и поново доживљавати.
Преносићу Вам коментаре оних који су писали, они који су ћутали писаће или ће причати када им се иште…
До тада рећи ћу Вам само једно: време је и зрело је и догађа се…и јесте јер свеједно је и све је једно…и једно је све…
Само су Бог, Алах, Универзум, Енергија, Мисао, Дух и Душе могле овако да нас саставе да нас не раставе…никада јер почетак је био већ одавно а ми нисмо знали…
Сада знамо и јасно је све као Сунце које нас Загреја када је требало и како је обећало…
… било је…
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
DAN POSLE JUČE…
Pijuckam vince i … slavim …
Pitate li šta?
Lila je kiša čitavu noć, grmelo i sevalo, a ujutru u 6h još uvek…
Neki nismo baš najbolje ni spavali, a u 6:25h je bio pokret, obzirom da je trebalo i da povezem Zoju koja je na suprotnom kraju grada, plus svoju seku, plus prijateljicu, pa da stignem na zborno mesto broj 1 na putu ka događaju…
Neki nisu mislili da će se događaj dogoditi iz razloga vremenskih nepovoljnosti, ali…
Mi nismo mislili, mi smo se na zbornom mestu broj jedan našli petnaestak minuta pre..a tu su nas već sačekala prenasmejana lica nepoznatih poznatih predivnih komšinica u najavi, koje su bile i pre nas već na zbornom mestu.
Spremni, nasmejani, radosni, a kiša pada…neka pada…ona čisti…neka čisti…ima šta ili koga.
A onda odjedared iz naših kola izlazimo nas petoro, i grlimo se i ljubimo a pri tom upoznajemo i prepoznajemo…
Ne postoji način da vam taj momenat prepričam ni sliku da pojasnim, to je jednostavno to…
A onda uz škripu kočnica odjednom još dva automobila staju, oni su žurili da stignu na vreme…zamalo da nas ne primete čekajuće na vidnom dogovorenom mestu, jer žure da stignu na događaj…
Videli su, stali, pridružili se nasmejanim licima, i zajedno sačekali, u kolima neki zbog zimoće, dogovoreno vreme koje je u 7:30h izteklo…
Pošli smo napred prema zbornom mestu broj dva koje je bilo par desetina metara pre kuće naših domaćih…nismo se zadržali jer bilo je taman vreme da se krene da se stigne na vreme jer vreme je…
A kada smo stigli domaći su bili na pijaci, al mi smo domaći na domaćem i počelo je da se nastavi početak koji je počeo kad smo se sastali…
Ne mogu vam opisivati ni prepričivati kako je bilo, to će drugi…opisivati, prepričavati, i ponovo doživljavati.
Prenosiću Vam komentare onih koji su pisali, oni koji su ćutali pisaće ili će pričati kada im se ište…
Do tada reći ću Vam samo jedno: vreme je i zrelo je i događa se…i jeste jer svejedno je i sve je jedno…i jedno je sve…
Samo su Bog, Alah, Univerzum, Energija, Misao, Duh i Duše mogle ovako da nas sastave da nas ne rastave…nikada jer početak je bio već odavno a mi nismo znali…
Sada znamo i jasno je sve kao Sunce koje nas Zagreja kada je trebalo i kako je obećalo…
… bilo je…
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje
Udruzena energija je rasterala oblake. Prepoznavali smo se medjusobno vodjeni ljubavlji iradoscu, slozno smo proziveli dan, potpuno svesni da cemo se i na dalje voleti, osecati, razumeti kao i pre nego sto su nam se pogledi sreli. Predodrrdjenost nam je da udruzeno gradimo buducnost. Sto pre, to bolje.
Ево једног коментара боље видећих од мене… 🙂 🙂 🙂
…. //.◕‿-)//…. DAN POSLE DANA „D“ ..xexexe
OVO JE .. PROSTO NEOPISIVO .. BIĆEMO DEO ISTORIJE U BUDUĆNOSTI ..
… KOJE ĆEMO SE RADO SEĆATI .. A I UNUČIĆIMA ĆEMO IMATI ŠTA SA PONOSOM PRIČATI ..
.. FALE MI REČI ( što mi se retko dešava ).. VEROVATNO JOŠ NISU IZMIŠLJENE , A OVE ŠTO SAM DO SADA KORISTILA .. (što reče Balašević) —>“ REČI BI SVE POKVARILE “ …
… MA ŠTA REĆI … IMAM NAJBOLJE KOMŠIJE NA SVETU !!!!
И ми, и ми, имамо најбоље комшије на свету !!!
Suze mi teku, zbog žalosti što nisam bila, što moja deca nisu prisustvovala rađanju nečeg tako dobrog i pozitivnog, a i zbog radosti zbog svih vas , zbog toga što je krenulo, š to talas dobre energije, talas spasa ovom rodu stiže kroz vas osećam to. A ako su svi ostali upola tako vredni pažljivi, uporni, sposobni kao Danilo, postaće to okean znanja, rasadnik dobrih komšija! Znam to!
Талас се шири и допире свуда, тако да ће све обухватити у то сумње нема…само Ви оздравите а догађања се настављају…видимо се 🙂 🙂 🙂
Danilo divno pises, kao svi vi ostali…sa lakocom prenosis sinhronicitet susreta nasih dusa…svi ste me dirnuli i tada i sada…danas su i moja deca pocela da crtaju, bili smo na reci i ja sam im sve ispricala ukratko…a onda cim smo stigli kuci trazili su papire i krenuli da stvaraju…ne mogu da vam opisem kako su bili srecni, a moji nisu mali, nisu ni veliki…oni su tinejdzeri…a njih sve smara…ali ova prica ne…i bas se raduju…u meni se prelama gomila utisaka i informacija…kao da je ceo dosadasnji zivot bio hibernacija, a sada je krenulo budjenje…tako da sam ja ceo dan u slikama naseg naselja, ljudi koje zelim da pozovemo da dodju i pridruze nam se jer prosto tu pripadaju…polecem, a prilikom vidjenja skorog moci cu da izlozim sve kako i sta vidim…pusticu jos malo da se kristalise…z bogom najdraze komsije…
Дивно је то све, овако ради инспирација…ускоро организујемо нови сусрет, већ се назиру идеје где ће се догодити…позваћемо сви све…одазваће сер желећи…
Bilo je predivno i jedva čekam ponovno okupljanje i još bolje upoznavanje sa svima. Danilu hvala na svemu. Sve Vas ljubim i volim. Do skorog vidjenja
И још увек јесте предивно а шта рећи о будућим догађањима, хвала, хвала, хвала!!!
Dragi moji, pratim vas rad i trud sa poprilicne geografske udaljenosti. Ne poznajem nikoga, a sve vas toliko osecam kroz ovaj blog, dobre moje buduce komsije. Svu vam radost i uspeh zelim. Moj licni cilj, sto pre vam se prikljuciti i pomoci u realizaciji, ostvarenju naseg novog prostranstva ljubavi.