Лешкарим на травици и посматрам небо. Како је плаветнило оивичено понеким беличастим облачком! Иначе би било бескрајно! Ту плаву волим! Цео живот када ме неко пита коју боју волим највише ја кажем: небо плаву! Сматрајући да нема потребе да било коме било како више од тога објашњавам и појашњавам која је то боја!!!
Поред мене се налазе све боје овог света означене цветићима, дрвећем, животињама и којечим живим што још постоји а имена му се не сећам!
Све боје! Баш све!
У ствари мислим да боје и не постоје као такве, већ само као резултат створеног а разноврсног! Да би били другојачији од већ до тада постојећег, новостворени су добијали спољашност макар за нијансу другачију! У природи не постоји исто! Све је бар за понешто другачије, обликом или бојом бар, а чини ми се да уобичајено јесте и једним и другим!
Да ли смо у стању да сву ту разноликост уочимо? Хм, ту можда лежи зачкољица! Наше очи ненавикле на природу, можда баш и нису у стању да уоче све појединости разноликости! Потребно нам је да вежбамо свој вид, свој њух, осећај додира, уствари сва чула.
Облици нигде нису ни налик природи. Човек стално покушава да направи штагод лепо али природно је најлепше, сви тако мислимо! И онда човек покушава да имитира природу на вештачки начин али то, такође, није могуће! Природа је природна и не може се имитирати. Тачније, сваки покушај имитације природе је вештачки и тако и резултат буде вештачки!
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
BOJE
Leškarim na travici i posmatram nebo. Kako je plavetnilo oivičeno ponekim beličastim oblačkom! Inače bi bilo beskrajno! Tu plavu volim! Ceo život kada me neko pita koju boju volim najviše ja kažem: nebo plavu! Smatrajući da nema potrebe da bilo kome bilo kako više od toga objašnjavam i pojašnjavam koja je to boja!!!
Pored mene se nalaze sve boje ovog sveta označene cvetićima, drvećem, životinjama i koječim živim što još postoji a imena mu se ne sećam!
Sve boje! Baš sve!
U stvari mislim da boje i ne postoje kao takve, već samo kao rezultat stvorenog a raznovrsnog! Da bi bili drugojačiji od već do tada postojećeg, novostvoreni su dobijali spoljašnost makar za nijansu drugačiju! U prirodi ne postoji isto! Sve je bar za ponešto drugačije, oblikom ili bojom bar, a čini mi se da uobičajeno jeste i jednim i drugim!
Da li smo u stanju da svu tu raznolikost uočimo? Hm, tu možda leži začkoljica! Naše oči nenavikle na prirodu, možda baš i nisu u stanju da uoče sve pojedinosti raznolikosti! Potrebno nam je da vežbamo svoj vid, svoj njuh, osećaj dodira, ustvari sva čula.
Oblici nigde nisu ni nalik prirodi. Čovek stalno pokušava da napravi štagod lepo ali prirodno je najlepše, svi tako mislimo! I onda čovek pokušava da imitira prirodu na veštački način ali to, takođe, nije moguće! Priroda je prirodna i ne može se imitirati. Tačnije, svaki pokušaj imitacije prirode je veštački i tako i rezultat bude veštački!
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje