„Не постоји болест коју не би могло да излечи пространство Љубави, оно пространство, које сте ви саздали својим рукама и Душом.
Људи – то су Божија деца. Биљни и животињски свет, ваздух и окружујуће нас пространство, такође су творевине Божије. А све то заједно, није ништа друго до материјализација духа Божијег. Ако неко себе назива високо духовним човеком, онда нека покаже материјализацију своје духовности.
Замислите да вас сада одозго посматра Бог. И види, како неко вози трамвај, неко од деце Његове гради грађевине, понеко стоји у радњи за тезгом – он је продавац. Такве професије Бог није стварао. То су професије за робове. Бог није хтео да Његова деца буду робови. Саздао је чудесни свет и предао га на потчињеност својој деци. Узмите га и служите се њим! Али се за то мора спознати тај свет. Појмити шта је то Месец, и појмити шта је то травка, која се назива хајдучка трава – столисник.
И шта је то хектар земље? Да ли је то место на ком човек треба да ради у зноју лица свог? НЕ! То је место, на ком човек уопште не мора да ради! То је место, кроз које човек треба да управља светом. Реците, ко ће веће задовољство причинити Богу: човек који управља трамвајем, или човек који има макар и малени комадић земље, али га је претворио у рај? Свакако други.
Могу ли данашњи људи отворити пут у Свемир? И могу ли научити да освајају Марс, Месец? Немогуће! Зато што ће се тамо појавити оружје, тамо ће се појавити прљавштина, тамо ће доћи до истих ратова, као и на Земљи. А човек је саздан да би освајао друге светове. И то ће се догоеити тек онда када човек спозна и покори Земљу. Начин освајања планета васељенских уопште није технички, већ психотелепатски.
Човек мора да спозна – у чему је истинска красота Свемира.“
(страна 156, књига 8. Нова цивилизација)
Морамо да се замислимо – шта направисмо на овој Земљи?
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
LJUDI – TO SU BOŽIJA DECA
„Ne postoji bolest koju ne bi moglo da izleči prostranstvo Ljubavi, ono prostranstvo, koje ste vi sazdali svojim rukama i Dušom.
Ljudi – to su Božija deca. Biljni i životinjski svet, vazduh i okružujuće nas prostranstvo, takođe su tvorevine Božije. A sve to zajedno, nije ništa drugo do materijalizacija duha Božijeg. Ako neko sebe naziva visoko duhovnim čovekom, onda neka pokaže materijalizaciju svoje duhovnosti.
Zamislite da vas sada odozgo posmatra Bog. I vidi, kako neko vozi tramvaj, neko od dece Njegove gradi građevine, poneko stoji u radnji za tezgom – on je prodavac. Takve profesije Bog nije stvarao. To su profesije za robove. Bog nije hteo da Njegova deca budu robovi. Sazdao je čudesni svet i predao ga na potčinjenost svojoj deci. Uzmite ga i služite se njim! Ali se za to mora spoznati taj svet. Pojmiti šta je to Mesec, i pojmiti šta je to travka, koja se naziva hajdučka trava – stolisnik.
I šta je to hektar zemlje? Da li je to mesto na kom čovek treba da radi u znoju lica svog? NE! To je mesto, na kom čovek uopšte ne mora da radi! To je mesto, kroz koje čovek treba da upravlja svetom. Recite, ko će veće zadovoljstvo pričiniti Bogu: čovek koji upravlja tramvajem, ili čovek koji ima makar i maleni komadić zemlje, ali ga je pretvorio u raj? Svakako drugi.
Mogu li današnji ljudi otvoriti put u Svemir? I mogu li naučiti da osvajaju Mars, Mesec? Nemoguće! Zato što će se tamo pojaviti oružje, tamo će se pojaviti prljavština, tamo će doći do istih ratova, kao i na Zemlji. A čovek je sazdan da bi osvajao druge svetove. I to će se dogoeiti tek onda kada čovek spozna i pokori Zemlju. Način osvajanja planeta vaseljenskih uopšte nije tehnički, već psihotelepatski.
Čovek mora da spozna – u čemu je istinska krasota Svemira.“
(strana 156, knjiga 8. Nova civilizacija)
Moramo da se zamislimo – šta napravismo na ovoj Zemlji?
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje