Дуго ме нема да пишем јер имам јако много радова на свом имању. Башта је приоритет. Све док је тако, немам времена да пишем. Не допада ми се то али још увек нисам научио како да стварам мислима тако да, док не научим – физички рад на нашем имању је неопходан.
Мирим се са тим, за сад. Истовремено се јако трудим да научим од природе која ме окружује што више могу. Посматрам, запажам, записујем, промишљам, закључујем. Да ли су моја закључивања правилна или нису, време ће показати.
И даље са својим првим комшијама имам ону стандардну „расправу“ типа „А да ти то ја, ипак, узорем?“ или „мораш, Данило, да даш биљкама мало ђубрива, да окопаш, да додаш „хране“ из пољопривредне апотеке, итд“ а ја се на све то само насмешим и свима је одговор јасан:
Ништа ја не морам! Ко оним шумским предивним јагодама ђубри и купује минерално ђубриво у пољопривредној апотеци? Ко окопава? Ко плеви? Ко? Па су тако савршеног укуса и мириса?
Доказа око нас има безброј о томе да је у природи све савршено устројено без нашег мешања. Када ми хоћемо да то поправимо, онда настају проблеми. Зато ја посматрам пажљиво, питам биљке и ослушкујем њихов одговор. Трудим се да природу ни у чему не поправљам већ само да је на свом имању имитирам. Још увек нисам научио све, нисам ни много. Учим мало по мало, корак по корак. Грешим, али не одустајем јер знам да је могуће. Човек је створен да ужива у природи око себе а не да мукотрпно ради и да ту природу „поправља“!
Здравља Светлим Мислима Нашим!
Свако(м) добро!!!
Данило
Zdravo živo, drugari
Dugo me nema da pišem jer imam jako mnogo radova na svom imanju. Bašta je prioritet. Sve dok je tako, nemam vremena da pišem. Ne dopada mi se to ali još uvek nisam naučio kako da stvaram mislima tako da, dok ne naučim – fizički rad na našem imanju je neophodan.
Mirim se sa tim, za sad. Istovremeno se jako trudim da naučim od prirode koja me okružuje što više mogu. Posmatram, zapažam, zapisujem, promišljam, zaključujem. Da li su moja zaključivanja pravilna ili nisu, vreme će pokazati.
I dalje sa svojim prvim komšijama imam onu standardnu „raspravu“ tipa „A da ti to ja, ipak, uzorem?“ ili „moraš, Danilo, da daš biljkama malo đubriva, da okopaš, da dodaš „hrane“ iz poljoprivredne apoteke, itd“ a ja se na sve to samo nasmešim i svima je odgovor jasan:
Ništa ja ne moram! Ko onim šumskim predivnim jagodama đubri i kupuje mineralno đubrivo u poljoprivrednoj apoteci? Ko okopava? Ko plevi? Ko? Pa su tako savršenog ukusa i mirisa?
Dokaza oko nas ima bezbroj o tome da je u prirodi sve savršeno ustrojeno bez našeg mešanja. Kada mi hoćemo da to popravimo, onda nastaju problemi. Zato ja posmatram pažljivo, pitam biljke i osluškujem njihov odgovor. Trudim se da prirodu ni u čemu ne popravljam već samo da je na svom imanju imitiram. Još uvek nisam naučio sve, nisam ni mnogo. Učim malo po malo, korak po korak. Grešim, ali ne odustajem jer znam da je moguće. Čovek je stvoren da uživa u prirodi oko sebe a ne da mukotrpno radi i da tu prirodu „popravlja“!
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!
Svako(m) dobro!!!
Danilo