Шта су то Светле мисли? То су мисли о Светлом, ма када створене Човеком. Отприлике би то могла да буде дефиниција. Мада, сматрам да је израз много комплекснији, али, за сада, да се задовољимо овим.
Мисли о Добру, о Светлом, за свако живуће биће ма када и ма где створено. “Ако је за највеће добро свег живота посвуда” кажу неки Изворни Аустралци аутору књиге Тихи Зов Аустралије.
Дакле, када замишљам живот за себе, онакав какав сам свестан да желим да живим, увек уз своју жељу додам и најважнију суштину: Ако је то за моје највеће Добро и за највеће Добро свег живота посвуда. Свестан да, можда, немам баш увек најбољи преглед целокупне ситуације те из тог разлога можда мислим да нешто јесте за мене Добро. Међутим, ако није истовремено и за највеће Добро свег живота посвуда, онда то и не треба да се у Стварност преобрази.
Свест о томе да је мој поглед, тачније, позиција или угао посматрања, веома приземан јер сам “висок” телесно само око 165 сантиметара. Дакле, при Земљи сам, близу. Уколико бих могао целокупна тренутна догађања на целој Земљи, или још шире од тога, посвуда, да сагледам из удаљеније позиције и да видим целокупну слику, сигурно да бих много брже и лакше могао да разумем зашто се управо на овај начин све догађа.
Међутим, такође сматрам, да ми ту перспективу немамо са разлогом. Можда је разлог учење, можда је разлог вера без доказа, можда је разлог свест о ономе и онима које не могу телесним очима да видим и телесним ушима да чујем, али постоје око мене. Сигуран сам да веома Добар разлог постоји и зато се препуштам.
Препуштам се свему што ме је створило баш оваквог и баш овде и баш сада. Препуштам се јер сам сигуран у Творчеву промисао, па и по цену тога да се догађања мени лично не допадају таква каква се одвијају. Сврха њиховог постојања апсолутно постоји, можда и из разлога да учинимо нешто. Да се освестимо. Да применимо своја знања и могућности или да их се макар поново сетимо. Да се сетимо због чега смо овде.
Одавно сам у неколико различитих мудрих књига прочитао следеће реченице као целину. Вероватно ћу парафразирати, али и у тим књигама нису увек баш идентичне. Зато не наводим извор јер их има више и помало су различити. Но, суштина им је иста.
Оно што ме је одушевило јесте када сам пре 14 година те исте речи прочитао у капели свете Петке на Калемегдану. Спој источњачке и западњачке мудрости на таквом месту ме је оборио с’ ногу, како се каже.
Дакле:
“ Боже, дај ми смирености да прихватим ствари које не могу да променим,
Храбрости, да променим оне које могу, и
Мудрости, да Увек умем да их разликујем”
У мом животу то практично изгледа и звучи овако:
Када се нађем у неком животном изазову који ми се не допада, ја учиним све оно што је у мојој моћи да то променим, са тим да кажем себи:
АКО ЈЕ ТО ЗА МОЈЕ НАЈВЕЋЕ ДОБРО И ЗА НАЈВЕЋЕ ДОБРО СВЕГ ЖИВОТА ПОСВУДА.
Ако није у мојој моћи да било шта учиним по том питању, онда кажем:
ОК. ДА ВИДИМ ЧЕМУ ОВО ИМА ДА МЕ НАУЧИ.
И пустим.
Раније кроз живот читајући ове речи у различитим животним ситуацијама, различито сам их и разумео и примењивао, или их се само присећао, са сетом.
Од када сам пре 8 година пронашао и технику која је за мене најидеалнија, примењујући је, почео сам и практично, управо ове речи да примењујем у буквалном смислу. То је некако последица свеукупне мудрости коју сам временом стекао и примењујем.
Тај детаљ, ПРИМЕЊИВАЊА информација и истина сублимираних у мудрост коју сам до тада прикупио, мене разликује од многих који такође довољно информација у свом животу имају прикупљених, или освешћених, али их не ПРИМЕЊУЈУ.
Дакле, кључ у мом случају јесте у пуштању. Када бих схватио да на нешто не могу да утичем, бар не физички, ја то пустим и препустим се да бих научио оно чему ме та ситуација и учи. Додуше, склон сам да својим мислима о Добру, о Највећем Добру за Сав Живот Посвуда, такође надаље утичем на догађања, али и тада, свесно, само и искључиво уколико то јесте за Највеће Добро свег живота посвуда.
Ето то би била сублимирана мудрост у најкраће, коју желим да пренесем свима који ово читају.
Свако од нас дубоко у себи има сачувана сва знања и мудрости који одувек постоје. Сетимо се. Када се сетимо, онда применимо. Делајмо. Уколико је то за Највеће Добро Свег Живота Посвуда.
Здравља Светлим Мислима Нашим!
Свако(м) добро!!!
Данило
Šta su to Svetle misli?
Šta su to Svetle misli? To su misli o Svetlom, ma kada stvorene Čovekom. Otprilike bi to mogla da bude definicija. Mada, smatram da je izraz mnogo kompleksniji, ali, za sada, da se zadovoljimo ovim.
Misli o Dobru, o Svetlom, za svako živuće biće ma kada i ma gde stvoreno. “Ako je za najveće dobro sveg života posvuda” kažu neki Izvorni Australci autoru knjige Tihi Zov Australije.
Dakle, kada zamišljam život za sebe, onakav kakav sam svestan da želim da živim, uvek uz svoju želju dodam i najvažniju suštinu: Ako je to za moje najveće Dobro i za najveće Dobro sveg života posvuda. Svestan da, možda, nemam baš uvek najbolji pregled celokupne situacije te iz tog razloga možda mislim da nešto jeste za mene Dobro. Međutim, ako nije istovremeno i za najveće Dobro sveg života posvuda, onda to i ne treba da se u Stvarnost preobrazi.
Svest o tome da je moj pogled, tačnije, pozicija ili ugao posmatranja, veoma prizeman jer sam “visok” telesno samo oko 165 santimetara. Dakle, pri Zemlji sam, blizu. Ukoliko bih mogao celokupna trenutna događanja na celoj Zemlji, ili još šire od toga, posvuda, da sagledam iz udaljenije pozicije i da vidim celokupnu sliku, sigurno da bih mnogo brže i lakše mogao da razumem zašto se upravo na ovaj način sve događa.
Međutim, takođe smatram, da mi tu perspektivu nemamo sa razlogom. Možda je razlog učenje, možda je razlog vera bez dokaza, možda je razlog svest o onome i onima koje ne mogu telesnim očima da vidim i telesnim ušima da čujem, ali postoje oko mene. Siguran sam da veoma Dobar razlog postoji i zato se prepuštam.
Prepuštam se svemu što me je stvorilo baš ovakvog i baš ovde i baš sada. Prepuštam se jer sam siguran u Tvorčevu promisao, pa i po cenu toga da se događanja meni lično ne dopadaju takva kakva se odvijaju. Svrha njihovog postojanja apsolutno postoji, možda i iz razloga da učinimo nešto. Da se osvestimo. Da primenimo svoja znanja i mogućnosti ili da ih se makar ponovo setimo. Da se setimo zbog čega smo ovde.
Odavno sam u nekoliko različitih mudrih knjiga pročitao sledeće rečenice kao celinu. Verovatno ću parafrazirati, ali i u tim knjigama nisu uvek baš identične. Zato ne navodim izvor jer ih ima više i pomalo su različiti. No, suština im je ista.
Ono što me je oduševilo jeste kada sam pre 14 godina te iste reči pročitao u kapeli svete Petke na Kalemegdanu. Spoj istočnjačke i zapadnjačke mudrosti na takvom mestu me je oborio s’ nogu, kako se kaže.
Dakle:
“ Bože, daj mi smirenosti da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim,
Hrabrosti, da promenim one koje mogu, i
Mudrosti, da Uvek umem da ih razlikujem”
U mom životu to praktično izgleda i zvuči ovako:
Kada se nađem u nekom životnom izazovu koji mi se ne dopada, ja učinim sve ono što je u mojoj moći da to promenim, sa tim da kažem sebi:
AKO JE TO ZA MOJE NAJVEĆE DOBRO I ZA NAJVEĆE DOBRO SVEG ŽIVOTA POSVUDA.
Ako nije u mojoj moći da bilo šta učinim po tom pitanju, onda kažem:
OK. DA VIDIM ČEMU OVO IMA DA ME NAUČI.
I pustim.
Ranije kroz život čitajući ove reči u različitim životnim situacijama, različito sam ih i razumeo i primenjivao, ili ih se samo prisećao, sa setom.
Od kada sam pre 8 godina pronašao i tehniku koja je za mene najidealnija, primenjujući je, počeo sam i praktično, upravo ove reči da primenjujem u bukvalnom smislu. To je nekako posledica sveukupne mudrosti koju sam vremenom stekao i primenjujem.
Taj detalj, PRIMENjIVANjA informacija i istina sublimiranih u mudrost koju sam do tada prikupio, mene razlikuje od mnogih koji takođe dovoljno informacija u svom životu imaju prikupljenih, ili osvešćenih, ali ih ne PRIMENjUJU.
Dakle, ključ u mom slučaju jeste u puštanju. Kada bih shvatio da na nešto ne mogu da utičem, bar ne fizički, ja to pustim i prepustim se da bih naučio ono čemu me ta situacija i uči. Doduše, sklon sam da svojim mislima o Dobru, o Najvećem Dobru za Sav Život Posvuda, takođe nadalje utičem na događanja, ali i tada, svesno, samo i isključivo ukoliko to jeste za Najveće Dobro sveg života posvuda.
Eto to bi bila sublimirana mudrost u najkraće, koju želim da prenesem svima koji ovo čitaju.
Svako od nas duboko u sebi ima sačuvana sva znanja i mudrosti koji oduvek postoje. Setimo se. Kada se setimo, onda primenimo. Delajmo. Ukoliko je to za Najveće Dobro Sveg Života Posvuda.
Zdravlja Svetlim Mislima Našim!
Svako(m) dobro!!!
Danilo