Blog / Дневник

Како ми сада можемо да допринесемо

Latinica

 Много тема за размишљање последњих месеци, година, па, вероватно и деценија. Не сматрам да сам довољно мудар да бих другима солио памет наводећи их да свој живот заиста почну да живе. Радије пишем о себи и својим искуствима која су ми помогла да дођем овде где сам сада. Мада ни овде сада нисам задовољан. Зашто нисам? Не знам ни сам. Једноставно сам безвољан да нешто радим, иако ми руке стално говоре да би желеле неким стварањем да се баве. Помислим како ништа заиста не умем.

Можда чак не умем ни да пишем. Једино када пишем о Анастасијиним мудростима, такав текст никога не оставља равнодушним. Међутим, као што се ја увек окрећем ка извору када о нечему чујем или прочитам, тако сматрам да свако ко и из мојих писанија и говора дође до информације која је изворно њена, треба да се крене извору и да чита књиге Владимира Мегреа о Анастасијиним мудростима.

 

Други извор може да буде књига: Тихи Зов Аустралије, аутор, Марио Морган књига која је компримована верзија Анастасијиних практичних упутстава за употребу. Има још извора од којих и ја знам још понеке, на пример, Целестинско пророчанство, и друге које ви, верујем, још боље знате од мене. Сви смо дошли до информација на различите или сличне или исте начине. То је, заправо, и неважно. Важно је шта чинимо са Истином до које смо дошли. 

 

Кроз овај животни тренутак у којем се данас налазимо, када је прошло 27 година од када је Анастасија упознала Мегреа, видим огромне промене које су се већ догодиле. А она је једноставно рекла: “Пренећу човечанство кроз период тамних сила.”

 

И пренела нас је. Али то преношење је заправо било да свако од нас тада живућих људи на планети Земља буде у свом животном веку, у следећих ево колико година пронешен кроз све оно што се и раније догађало али кроз неколико хиљада, можда и десетина хиљада година. Дакле, ми смо сада у прилици да у овом животу, за свега неколико година, проживимо све и на тај начин сачувамо сећање и можемо да донесемо закључке у овом животу, а не да нам неко о томе приповеда па да нисмо уопште сигурни да ли се све то заиста тако догађало раније јер нисмо били у могућности да тим догађајима присуствујемо. 

 

Сада управо јесмо сведоци, и сећање нам није обрисано, већ је живо у нама.

Мислим да смо на тај начин доведени у прилику да се заиста вратимо ономе што је изворно у нама, и, ево, враћамо се.  Сада је потпуно јасно свакоме ко иоле укључује изворно дати нам механизам промишљања о нечему, да стварамо сопствену истину и живот у ком живимо, својим мислима. Брзина мисли нам је онолика колико се трудимо да очистимо све ометаче у сопственим главама, и сразмерно томе колика нам је чистота помисли.

 

Овај сегмент чистоте помисли ја разумем као чистоту срца. Не знам да ли је то исто, али за мене јесте а мени је једино то важно. Друга ствар која је важна јесте да, иако смо и ми васпитавани, (читај: програмирани) и свим оним што су и како су наши преДци живели и промишљали у последњим временима, такође је могуће досегнути до онога како су наши најстарији преДци који су били први до Творца у низу, промишљали и стварали. Дакле, могуће је досегнути до Извора и то се нама сада управо и дешава захваљујући свему што је Анастасија учинила и сви остали колико их има слични њој о којима лично ја не знам много али то сада и није толико важно. Важно је да ја сада дам све што је у мојој моћи да, чистећи и даље и јаче и више све програме и мисли које нам нису потребне, досегнем до мисли Праизвора. Тако и ја доприносим Заједничком Стварању са Творцем и свима вама,

Живота достојног Човека. Онаквог Живота какав је Творац за нас, (за себе), и пожелео.

 

Здравља Светлим Мислима Нашим!

Свако(м) добро!!!

Данило

Kako mi sada možemo da doprinesemo

Mnogo tema za razmišljanje poslednjih meseci, godina, pa, verovatno i decenija. Ne smatram da sam dovoljno mudar da bih drugima solio pamet navodeći ih da svoj život zaista počnu da žive. Radije pišem o sebi i svojim iskustvima koja su mi pomogla da dođem ovde gde sam sada. Mada ni ovde sada nisam zadovoljan. Zašto nisam? Ne znam ni sam. Jednostavno sam bezvoljan da nešto radim, iako mi ruke stalno govore da bi želele nekim stvaranjem da se bave. Pomislim kako ništa zaista ne umem.

Možda čak ne umem ni da pišem. Jedino kada pišem o Anastasijinim mudrostima, takav tekst nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Međutim, kao što se ja uvek okrećem ka izvoru kada o nečemu čujem ili pročitam, tako smatram da svako ko i iz mojih pisanija i govora dođe do informacije koja je izvorno njena, treba da se krene izvoru i da čita knjige Vladimira Megrea o Anastasijinim mudrostima.

Drugi izvor može da bude knjiga: Tihi Zov Australije, autor, Mario Morgan knjiga koja je komprimovana verzija Anastasijinih praktičnih uputstava za upotrebu. Ima još izvora od kojih i ja znam još poneke, na primer, Celestinsko proročanstvo, i druge koje vi, verujem, još bolje znate od mene. Svi smo došli do informacija na različite ili slične ili iste načine. To je, zapravo, i nevažno. Važno je šta činimo sa Istinom do koje smo došli.

Kroz ovaj životni trenutak u kojem se danas nalazimo, kada je prošlo 27 godina od kada je Anastasija upoznala Megrea, vidim ogromne promene koje su se već dogodile. A ona je jednostavno rekla: “Preneću čovečanstvo kroz period tamnih sila.”

I prenela nas je. Ali to prenošenje je zapravo bilo da svako od nas tada živućih ljudi na planeti Zemlja bude u svom životnom veku, u sledećih evo koliko godina pronešen kroz sve ono što se i ranije događalo ali kroz nekoliko hiljada, možda i desetina hiljada godina. Dakle, mi smo sada u prilici da u ovom životu, za svega nekoliko godina, proživimo sve i na taj način sačuvamo sećanje i možemo da donesemo zaključke u ovom životu, a ne da nam neko o tome pripoveda pa da nismo uopšte sigurni da li se sve to zaista tako događalo ranije jer nismo bili u mogućnosti da tim događajima prisustvujemo.

Sada upravo jesmo svedoci, i sećanje nam nije obrisano, već je živo u nama.

Mislim da smo na taj način dovedeni u priliku da se zaista vratimo onome što je izvorno u nama, i, evo, vraćamo se. Sada je potpuno jasno svakome ko iole uključuje izvorno dati nam mehanizam promišljanja o nečemu, da stvaramo sopstvenu istinu i život u kom živimo, svojim mislima. Brzina misli nam je onolika koliko se trudimo da očistimo sve ometače u sopstvenim glavama, i srazmerno tome kolika nam je čistota pomisli.

Ovaj segment čistote pomisli ja razumem kao čistotu srca. Ne znam da li je to isto, ali za mene jeste a meni je jedino to važno. Druga stvar koja je važna jeste da, iako smo i mi vaspitavani, (čitaj: programirani) i svim onim što su i kako su naši preDci živeli i promišljali u poslednjim vremenima, takođe je moguće dosegnuti do onoga kako su naši najstariji preDci koji su bili prvi do Tvorca u nizu, promišljali i stvarali. Dakle, moguće je dosegnuti do Izvora i to se nama sada upravo i dešava zahvaljujući svemu što je Anastasija učinila i svi ostali koliko ih ima slični njoj o kojima lično ja ne znam mnogo ali to sada i nije toliko važno. Važno je da ja sada dam sve što je u mojoj moći da, čisteći i dalje i jače i više sve programe i misli koje nam nisu potrebne, dosegnem do misli Praizvora. Tako i ja doprinosim Zajedničkom Stvaranju sa Tvorcem i svima vama,

Života dostojnog Čoveka. Onakvog Života kakav je Tvorac za nas, (za sebe), i poželeo.

 

Zdravlja Svetlim Mislima Našim!

Svako(m) dobro!!!

Danilo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *