ПУН ПОГОДАК!!!

Latinica

Ево, после подужег не јављања, да Вас известим:

Пресељење у изнајмљену кућу са баштом апсолутно је најпаметнији потез који сам у животу направио…
Што нисам раније? Не питам се више…једноставно није било време…

За оне који не знају, из стана у којем сам живео (и нисам плаћао), свесно сам отишао у подстанаре да бих уједно имао башту коју могу да садим, а док „чекам“ да се у мом животу наклопе све коцкице и да одем на свој хектар земље!!!

Апсолутно немам речи којима бих могао да Вам дочарам како Сунце излази док га посматрам у пиџами на земљи испред куће у којој живим… Удишем, задржим дах, издишем, задржим дах…док понеки поранели петао покушава да закукуриче и тако „пробуди“ оне који су задоцнели да виде како Његова Светлост полако али сигурно мења обрисе из тамних у понешто светлије…жабе, цврчци, и којекакви још звуци које не умем да назовем њиховим именима…

Чује се у даљини звук саобраћаја али поретко и то толико безначајно звучи спрам ових природних миловања за уши!!!

Мада кажу да свако чује оно на шта је навикао, ја сам додуше и у свом „старом“ крају свако јутро чуо цвркуте птичица, али је тамо саобраћај био много гласнији и тутањ сваког аутобуса би ме прекидао у слушању тих природних звукова.

Да ли је потребно да опишем како изгледа доручак уз мирисе траве, цветића, сламе и земље, дрвећа и које чега још…са погледом на Цер у даљини, на десно, Авалу у даљини на лево  и сламом прекривене лејице испред мене…

А поред мене, у цветној трави стотинак пчела вреднорадећих… Волим их, добро нам чине. Све то мами осмех на мом лицу, чак и сада док ово пишем сећајући се, јер тренутно сам већ на такси станици, у колима на свом радном месту.
Тако близу а тако далеко…

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

PUN POGODAK!!!

Evo, posle podužeg ne javljanja, da Vas izvestim:

Preseljenje u iznajmljenu kuću sa baštom apsolutno je najpametniji potez koji sam u životu napravio…
Što nisam ranije? Ne pitam se više…jednostavno nije bilo vreme…

Za one koji ne znaju, iz stana u kojem sam živeo (i nisam plaćao), svesno sam otišao u podstanare da bih ujedno imao baštu koju mogu da sadim, a dok „čekam“ da se u mom životu naklope sve kockice i da odem na svoj hektar zemlje!!!

Apsolutno nemam reči kojima bih mogao da Vam dočaram kako Sunce izlazi dok ga posmatram u pidžami na zemlji ispred kuće u kojoj živim… Udišem, zadržim dah, izdišem, zadržim dah…dok poneki poraneli petao pokušava da zakukuriče i tako „probudi“ one koji su zadocneli da vide kako Njegova Svetlost polako ali sigurno menja obrise iz tamnih u ponešto svetlije…žabe, cvrčci, i kojekakvi još zvuci koje ne umem da nazovem njihovim imenima…

Čuje se u daljini zvuk saobraćaja ali poretko i to toliko beznačajno zvuči spram ovih prirodnih milovanja za uši!!!

Mada kažu da svako čuje ono na šta je navikao, ja sam doduše i u svom „starom“ kraju svako jutro čuo cvrkute ptičica, ali je tamo saobraćaj bio mnogo glasniji i tutanj svakog autobusa bi me prekidao u slušanju tih prirodnih zvukova.

Da li je potrebno da opišem kako izgleda doručak uz mirise trave, cvetića, slame i zemlje, drveća i koje čega još…sa pogledom na Cer u daljini, na desno, Avalu u daljini na levo i slamom prekrivene lejice ispred mene…

A pored mene, u cvetnoj travi stotinak pčela vrednoradećih… Volim ih, dobro nam čine. Sve to mami osmeh na mom licu, čak i sada dok ovo pišem sećajući se, jer trenutno sam već na taksi stanici, u kolima na svom radnom mestu.
Tako blizu a tako daleko…

Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje