Озвучи своју намеру!!! Ево, озвучавам!!!
Пишем своју Наследну књигу управо сада овим почетком који читаш. Поколења која долазе иза мене сада знају шта ми је намера.
Правим Насеље Завичајних Имања заједно са сличноразмишљајућим људима у Земљи Србији. Намерно не говорим „исто“ размишљајућим јер таквих на Планети Земља нема. И, далеко било да има јер онда никаквог смисла не би било у томе што смо сви, Хвала Богу, различити. И боље би нам било да тако и остане. Заувек!!!
А, сличноразмишљајућих има, хвала Богу, и добро је да је тако…
Но, вратићу се на то, само прво да појасним:
„Озвучи своју намеру!!!“
Смисао и суштина озвучавања моје намере јесте да би они који долазе иза мене могли да наставе оно што је започело мојим озвучавањем намере!!!
Стварамо Насеље Завичајних имања Србије!!!
За оне који још не знају шта је Завичајно Имање, појаснићу у суштинским цртама, но, топло препоручујем књиге о Анастасији, Владимира Мегреа, које су мене пробудиле на чињење које сада вршим…
За почетак:
Завичајно Имање је мој Хектар Земље, који ја својим Мислима, Срцем , Душом и Телом стварам, а који ћу оставити својим потомцима да наставе својим Мислима, Срцем, Душом и Телом да надограђују, прилагођавају себи и довршавају моју намеру, јер ће о њој, (мојој намери), јасно бити обавештени из моје Наследне књиге коју управо пишем…
Величина од једног хектара је важна, и од ње не одступам у смислу, може и неколико ари више, но никако мање, зато што је то оптимална, (да не кажем савршена), количина земље коју један човек, (једна особа, или једна породица), може сам да, својим мислима, односно намером на првом месту, и рукама оствари тако да без много напора након три године од почетка, ту може да уживајући намирује своје потребе тела, духа, душе и срца…
Е, сада се питаш: како?
Па одговор на то питање јесте: свако онако како жели. Ја знам како ћу ја, ал моје мисли нису Твоје, и моје Завичајно Имање ће бити онакво какво ја желим да буде, а Твоје….о томе одлучујеш управо Ти, управо сада…
Одлука јесте почетак стварања. У мојим се мислима од одлуке да стварам дешава много активности које ме воде ка остварењу. Окупљам људе сличноразмишљајуће, како бисмо заједничким мислима убрзали остварење…
На почетку сам веома брзо скренуо са путње сматрајући да је пермакултура нешто што може да се подведе под исто оно што стварам. Међутим, сада, 13 месеци касније, јасно ми је да је то слично, али није ни налик ономе што је у мојим мислима и одлуци о стварању…
Завичајно Имање јесте оно што ће моја поколења називати својом дедовином, прадедовином, чукундедовином, прапрадедовином, аскурђеловином, и надаље већ како иде…то сам тим називима…
А притом ће и душе мојих предака знати где да дођу и помогну мени и мојим поколењима у остварењу ове намере…
Дакле, не само за поколења која долазе, већ и за поколења душа оних који су одавно отишли, а њихова се земаљска тела налазе сахрањена по којекавим гробљима, заробљени и остављени заборављени у мислима свих наследника као непостојећих више…
Сви Заједно, моји преци, моји наследници и ја, свако на свој начин и у своје време, остварићемо моје Завичајно Имање, мој Хектар Земље…а у Насељу у којем ће ми суседи бити на исти начин размишљајући људи…у мојој Србији…
Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље
HEKTAR ZEMLJE
Ozvuči svoju nameru!!! Evo, ozvučavam!!!
Pišem svoju Naslednu knjigu upravo sada ovim početkom koji čitaš. Pokolenja koja dolaze iza mene sada znaju šta mi je namera.
Pravim Naselje Zavičajnih Imanja zajedno sa sličnorazmišljajućim ljudima u Zemlji Srbiji. Namerno ne govorim „isto“ razmišljajućim jer takvih na Planeti Zemlja nema. I, daleko bilo da ima jer onda nikakvog smisla ne bi bilo u tome što smo svi, Hvala Bogu, različiti. I bolje bi nam bilo da tako i ostane. Zauvek!!!
A, sličnorazmišljajućih ima, hvala Bogu, i dobro je da je tako…
No, vratiću se na to, samo prvo da pojasnim:
„Ozvuči svoju nameru!!!“
Smisao i suština ozvučavanja moje namere jeste da bi oni koji dolaze iza mene mogli da nastave ono što je započelo mojim ozvučavanjem namere!!!
Stvaramo Naselje Zavičajnih imanja Srbije!!!
Za one koji još ne znaju šta je Zavičajno Imanje, pojasniću u suštinskim crtama, no, toplo preporučujem knjige o Anastasiji, Vladimira Megrea, koje su mene probudile na činjenje koje sada vršim…
Za početak:
Zavičajno Imanje je moj Hektar Zemlje, koji ja svojim Mislima, Srcem , Dušom i Telom stvaram, a koji ću ostaviti svojim potomcima da nastave svojim Mislima, Srcem, Dušom i Telom da nadograđuju, prilagođavaju sebi i dovršavaju moju nameru, jer će o njoj, (mojoj nameri), jasno biti obavešteni iz moje Nasledne knjige koju upravo pišem…
Veličina od jednog hektara je važna, i od nje ne odstupam u smislu, može i nekoliko ari više, no nikako manje, zato što je to optimalna, (da ne kažem savršena), količina zemlje koju jedan čovek, (jedna osoba, ili jedna porodica), može sam da, svojim mislima, odnosno namerom na prvom mestu, i rukama ostvari tako da bez mnogo napora nakon tri godine od početka, tu može da uživajući namiruje svoje potrebe tela, duha, duše i srca…
E, sada se pitaš: kako?
Pa odgovor na to pitanje jeste: svako onako kako želi. Ja znam kako ću ja, al moje misli nisu Tvoje, i moje Zavičajno Imanje će biti onakvo kakvo ja želim da bude, a Tvoje….o tome odlučuješ upravo Ti, upravo sada…
Odluka jeste početak stvaranja. U mojim se mislima od odluke da stvaram dešava mnogo aktivnosti koje me vode ka ostvarenju. Okupljam ljude sličnorazmišljajuće, kako bismo zajedničkim mislima ubrzali ostvarenje…
Na početku sam veoma brzo skrenuo sa putnje smatrajući da je permakultura nešto što može da se podvede pod isto ono što stvaram. Međutim, sada, 13 meseci kasnije, jasno mi je da je to slično, ali nije ni nalik onome što je u mojim mislima i odluci o stvaranju…
Zavičajno Imanje jeste ono što će moja pokolenja nazivati svojom dedovinom, pradedovinom, čukundedovinom, prapradedovinom, askurđelovinom, i nadalje već kako ide…to sam tim nazivima…
A pritom će i duše mojih predaka znati gde da dođu i pomognu meni i mojim pokolenjima u ostvarenju ove namere…
Dakle, ne samo za pokolenja koja dolaze, već i za pokolenja duša onih koji su odavno otišli, a njihova se zemaljska tela nalaze sahranjena po kojekavim grobljima, zarobljeni i ostavljeni zaboravljeni u mislima svih naslednika kao nepostojećih više…
Svi Zajedno, moji preci, moji naslednici i ja, svako na svoj način i u svoje vreme, ostvarićemo moje Zavičajno Imanje, moj Hektar Zemlje…a u Naselju u kojem će mi susedi biti na isti način razmišljajući ljudi…u mojoj Srbiji…
Svako(m) dobro!!!
Danilo,
Hektar Zemlje
Volim ljude ,životinje, prirodu, vodu, mog,, meditaciju,…Zakone sistema nastalih u okviru podrške državi ali ne i planeti Zemlji ne odobravam i želim da ih izbrišem iz kreiranja…
Стицајем околности а на позив мени драгог пријатеља Ивана Јушковића била сам на промоцији књига *ЗВОНЕЋИ КЕДРИ РУСИЈЕ* у марту ове године.Веома ми се допало и од тада до данас прочитала сам свих 10 књига.Управо се спремам да почнем поново од прве књиге.Морам рећи да је мени Анастасија објаснила све што ми није било јасно а што је у вези са животом људске популације на планети.
Читањем књиге сва моја ранија опредељења су само добила јасно усмерење и врло интензивно размишљам о свом ЗАВИЧАЈНОМ ИМАЊУ.Вођена љубављу према природи, у пуном смислу те речи, већ имам своју башту од 1,5 ар и својој једанесточланој породици обезбеђујем све врсте поврћа без иједне хемикалије у току узгоја.
Највећи извор радости је моја породица и наше мало породично имање у Београду где већ има пуно зеленила , младе воћке, дрвеће, цвеће и свашта нешто. Летос сам почела интензивно да размишљам о ХЕКТАРУ ЗЕМЉЕ и он је сад већ на помолу ,односно у преговорима смо, за хектар земље у широј околини Београда.
Волела бих да лично упознам људе опредељене за изградњу Завичајног имања , јер би смо кроз размену искустава и сарадњу подстицали једни друге , лепо се дружили и међусобно испомагали.Уколико буде интересовања за такав сусрет радо ћу бити домаћин , јер моја породица има услова за то.Срдачан поздрав за све чланове групе.
Драго ми је да сте на истим мислима као и ми и наравно да ћемо организовати окупљање чим пре. Послаћу Вам мејл, срдачан поздрав и свако(м) добро!!!
Данило