Blog

НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ

Latinica

Нигде у природи не постоје границе у виду јасних линија које раздвајају две или више различитости…

Зашто бисмо ми (људи) онда желели да их имамо кад је то тако неприродно!!!
Оно што нас спаја много је јаче од било чега што смо измислили да нас раздваја…

Много нас је, различити смо, то је све тако природно!!!

Неприродно би било да смо исти, није замишљено да смо исти јер свако је добио своју физичку манифестацију како би прошао своја животна искуства која је одабрао претходно.

Сви смо Једно, тренутно разврстани у много физичких тела која пролазе сопствена искуства…

Не познајем и не желим раздвајање као што не желим ни да дајем снагу својим мислима или речима ономе што није добро!!!

То не значи да тога нисам свестан, већ управо зато што јесам свестан да оно чему дајемо пажњу, расте, ја бирам да пажњу дајем ономе што је добро!!! Само тако Стварамо Добро!!!
И, као Анаста, свесно окрећем леђа леднику, не зато што свет гледам шареним очима па нисам свестан да ми ледник прети… већ управо зато што јесам свестан да све оно чему дајемо пажњу било својим страхом, било причом и препричавањем „реалности“, било „делењем“ само још више оснажујемо оно на шта смо пажњу усмерили!!!

И тако, окренувши леђа леднику, брзо брзо топлим погледом, љубављу, помилујмо сваку травку, сваку биљку и животињу као Анаста на свом имању док се ледник иза њених леђа топио јер није више било никога да га гледа и даје му снагу својим мислима…

NE POSTOJE GRANICE

Nigde u prirodi ne postoje granice u vidu jasnih linija koje razdvajaju dve ili više različitosti…

Zašto bismo mi (ljudi) onda želeli da ih imamo kad je to tako neprirodno!!!
Ono što nas spaja mnogo je jače od bilo čega što smo izmislili da nas razdvaja…

Mnogo nas je, različiti smo, to je sve tako prirodno!!!

Neprirodno bi bilo da smo isti, nije zamišljeno da smo isti jer svako je dobio svoju fizičku manifestaciju kako bi prošao svoja životna iskustva koja je odabrao prethodno.

Svi smo Jedno, trenutno razvrstani u mnogo fizičkih tela koja prolaze sopstvena iskustva…

Ne poznajem i ne želim razdvajanje kao što ne želim ni da dajem snagu svojim mislima ili rečima onome što nije dobro!!!

To ne znači da toga nisam svestan, već upravo zato što jesam svestan da ono čemu dajemo pažnju, raste, ja biram da pažnju dajem onome što je dobro!!! Samo tako Stvaramo Dobro!!!
I, kao Anasta, svesno okrećem leđa ledniku, ne zato što svet gledam šarenim očima pa nisam svestan da mi lednik preti… već upravo zato što jesam svestan da sve ono čemu dajemo pažnju bilo svojim strahom, bilo pričom i prepričavanjem „realnosti“, bilo „delenjem“ samo još više osnažujemo ono na šta smo pažnju usmerili!!!

I tako, okrenuvši leđa ledniku, brzo brzo toplim pogledom, ljubavlju, pomilujmo svaku travku, svaku biljku i životinju kao Anasta na svom imanju dok se lednik iza njenih leđa topio jer nije više bilo nikoga da ga gleda i daje mu snagu svojim mislima…

3 Comments

  1. Lepo, Hvala Danilo, Slažem se sa svim što si napisao, jer i prije nego sam te srela takve sam stavove uvek kod svakog podržavala i nastaviti ću to uvijek! Poštujem tvoju nepokolebljivu odlučnost da slediš samo dobro..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *